На основу одредби Статута Главног одбора Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” (Члан 17и 19), одредби Закона о удружењима и фондацијама Републике Српске (“Службени гласник РС” број: 52/01), Скупштина Општинског одбора Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” Теслић, на сједници одржаној 24. септембра 2011. године, доноси
СТАТУТАРНУ ОДЛУКУ
Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” – Општински одбор
Теслић
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета” – Општински одбор Терслић, (у даљњем тексту: Одбор), дјелује као саставни дио Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” (у даљњем тексту: Друштво) и прихвата одредбе Статута Друштва.
Члан 2.
Овом Статутарном одлуком уре|ују се: назив, сједиште, унутрашња организација, органи, начин њиховог избора, опозива и овлашћења, као и друга питања значајна за рад Одбора.
Члан 3.
Одбор, у складу са овим Статутом, доноси Програм рада, Пословник о раду органа, као и друга акта прописана законом и значајна за рад Општинског одбора.
НАЗИВ, СЈЕДИШТЕ И ЗАСТУПАЊЕ ОДБОРА
Члан 4.
Назив је:Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета”–Општински одбор Теслић. Скраћени назив је: СПКД “Просвјета” – Општински одбор Теслић.
Сједиште Одбора је у улици Св. Саве 60.
Одбор дјелује на подручју општине Теслић.
Члан 5.
Одбор има печат. Печат је округлог облика, пречника 25мм, са ћириличним текстом: Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета” – Општински одбор Теслић. У средини печата је знак “Просвјете”.
Члан 6.
Одбор представља и заступа предсједник Одбора, а у његовој одсутности или спријечености потпредсједник или секретар по његовом или овлашћењу Одбора.
ДЈЕЛОКРУГ РАДА И ЦИЉЕВИ ДРУШТВА
Члан 7.
Друштво ће остваривати своје циљеве у сљедећим активностима:
1. проучавањем историје, његовањем успомена и традиције из живота Срба,
2. проучавањем и његовањем српске културне баштине.
3. организовањем и подстицањем научног, умјетничког и књижевног рада,
4. издавањем сталних и повремених публикација (новина, часописа, ревија, књига, календара и сл.) у складу са законом
5. сарадњом са органима и институцијама Српске православне цркве, нарочито са њеним музејима, библиотекама, листовима и часописима и образовним установама,
6. организовањем предавања, курсева, изложби, културних и забавних приредби,
7. ширењем и популарисањем књиге оснивањем властитих књижара, библиотека, читаоница и клубова читалаца,
8. чувањем језичког идентитета српског народа,
9. сталном и интензивном бригом о присуству српског језика и ћирилице у свим видовима културног и јавног живота српског народа,
10. популарисањем тековина савремене науке и умјетности,
11. развијањем сарадње са сродним друштвима и институцијама у земљи и иностранству,
12. оснивањем пјевачких, фолклорних, ликовних, музичких и других група и секција,
13. помагањем ученика и студената у школовању, нарочито надарених и оних који ће чинити научни и умјетнички подмладак,
14. унапре|ивањем културних веза са српским народом у другим земљама,
15. информисањем о просвјетним и културним збивањима и ширењем аутентичних информација у штампи, на радију, телевизији и другим медијима,
16. бригом о чувању народног здравља и човјекове околине,
17. праћењем васпитно образовног процеса и учешћем у креирању и остваривању образовног програма,
18. организовањем стручних и научних одбора за историју, књижевност, етнологију, музикологију, екологију и слично,
19. обављањем привредне дјелатности ради испуњавања циљева и задатака Друштва у складу са законским одредбама,
20. обављањем и других активности које својим Програмом утврди Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ и дјелатности у складу са одредбама Члана 4. Закона о удружењима и фондацијама РС ( „Службени гласник РС“ број 52/01).
Члан 8.
Осим послова набројаних у Члану 7, Друштво може, у складу са одредбама Члана 4. Закона о удружењима и фондацијама Републике Српске („Сл. гласник РС“ број: 52/01), обављати дјелатност којом се стиче добит (привредну дјелатност).
Вишак прихода над расходима остварен обављањем привредне дјелатности мора се инвестирати у основне статутарне активности Друштва. Није дозвољена директна нити индиректна расподјела вишка прихода над расходима из привредне дјелатности оснивачима, Члановима Друштва, Члановима управљачких органа, одговорним лицима, радницима, донаторима или трећим лицима.
Ограничење из претходног става се не односи на примјерене надокнаде нити покриће трошкова у вези са остваривањем циљева и активности (сродне привредне дјелатности) без обавезе формирања правног лица.
Друштво може обављати привредне дјелатности које нису непосредно повезане са остваривањем основних статутарних циљева и активности (непосредне привредне активности) преко посебно основаног правног лица.
ОРГАНИЗАЦИЈА ДРУШТВА
Члан 9.
Ради ефикаснијег извршавања програмских задатака и циљева, а према указаној потреби, Одбор може именовати комисије, активе, савјете и друга стална или повремена тијела, а може имати и стално и повремено запослене.
Члан 10.
Одбор може имати пододборе или повјеренике у Мјесним заједницама, дијеловима Града и селима. Пододборе или повјеренике именује Оптински одбор.
Члан 11.
У остваривању наведених циљева и задатака Друштво ће развијати такве методе и облике рада и организовања који ће обезбиједити пуну јавност дјеловања и свестраност укључивања заинтересованих гра|ана и организација.
Члан 12.
У складу са општим законским прописима Друштво самостално утвр|ује и распоре|ује доходак. У пословању са трећим лицима иступа у своје име и самостално.
ЧланОВИ ДРУШТВА
Члан 13.
Чланови Друштва могу бити: легатори, добротвори, утемељивачи, редовни, почасни и помажући.
Члан легатор је лице које Друштву завјешта властите некретнине.
Члан утемељивач и добротвор је лице које Друштву приложи новчани износ утвр|ен одлуком Скупштине Друштва.
Редовни Члан Друштва може бити сваки гра|анин који жели помагати у остваривању циљева и задатака утвр|ених овим Статутом.
Почасни Чланови Друштва могу бити појединци, организације, предузећа, установе, друштва, клубови, који својим радом и материјалним прилозима и сарадњом помажу Друштво.
Друштво има и Чланове подмлатка. Малољетна лица постају Чланови Друштва укључењем у рад неке од секција Друштва.
ПРАВА И ДУ@НОСТИ ЧланОВА ДРУШТВА
Члан 14.
Сваки Члан Друштва има право: да учествује у раду Скупштине Друштва, да бира и да буде биран у органе Друштва, да присуствује састанцима, приредбама и другим културним манифестацијама које организујје Друштво, да подносе приједлоге и представке у вези са питањима која се односе на рад Друштва,
Легатори и почасни Чланови Друштва могу да учествују у раду Скупштине Друштва са савјетодавним гласом и да примају штампане публикације Друштва.
Члан 15.
Редовни Чланови Друштва плаћају годишњу Чланарину.
Износ годишње Чланарине као и њену расподјелу утвр|ује Скупштина Друштва на почетку сваке календарске године.
Члан 16.
Дужности Чланова Друштва су да извршавају задатке утвр|ене Статутом Друштва, закључке Скупштине Друштва, Општинског одбора и других органа Друштва.
Члан 17.
Чланство у Друштву престаје:
– добровољним иступањем,
– искључењем из Друштва,
– из других разлога који имају битног значаја за статус Члана Друштва.
Члан 18.
Чланове искључује Општински одбор.
Члан може бити искључен:
– ако не испуњава дужности према Статуту и другим актима Друштва,
– крши дисциплину и крњи углед Друштва,
– ако, упркос опомени, не плаћа Чланарину.
Против искључења искључени Члан има право жалбе Главном одбору Друштва путем Општинског одбора.
ОРГАНИ ОДБОРА
Члан 19.
Органи Одбора су:
а) Скупштина,
б) Општински одбор,
в) Наџорни одбор,
г) Предсједник
д) Секретар
СКУПШТИНА
Члан 20.
Скупштина је највиши орган Одбора. Скупштина има 25 Чланова. Чланови Скупштине бирају се из реда Чланства, на приједлог Општинског одбора, водећи рачуна да се предлажу и бирају најистакнутији Чланови и да у структури Чланова има представника из свих области дјеловања (секција).
У случају смрти, болести, неактивности или из других оправданих разлога Скупштина може, у току мандатног периода, на приједлог Општинског одбора, замијенити до 1/4 својих Чланова.
Чланови Општинског и Наџорног одбора су по положају Чланови Скупштине.
Начин предлагања, расправе и избора Чланова Скупштине регулише се Пословником о раду органа Одбора.
Скупштина се у правилу одржава једном годишње, а најмање једном у двије године, а изборна Скупштина сваке четврте године. Радом Скупштине руководи Радно предсједништво у складу са одредбама Пословника о раду органа. У раду Скупштине могу учествовати гости, без права одлучивања и уз сагласност предсједника Скупштине.
Члан 21.
Скупштина:
1. доноси Статутарну одлуку и њене измјене и допуне и друга акта одре|ена Статутом и Статутарном одлуком,
2. одлучује о припајању, раздвајању, трансформацији, престанку и другим статусним промјенама Одбора,
3. бира и разрјешава Општински одбор, Наџорни одбор и његовог предсједника и предсједника Одбора,
4. разматра и усваја финансијски план, извјештај о пословању, програм рада и извјештај о раду и остала годишња документа које Општински одбор подноси Скупштини на усвајање,
5. разматра и усваја извјештаје и препоруке Наџорног одбора,
6. доноси Пословник о раду органа Одбора,
7. одлучује о другим питањима која нису у надлежности другог органа Одбора.
Члан 22.
Скупштину сазива предсједник, самоиницијативно, на захтјев Општинског одбора, Наџорног одбора или на захтјев најмање 1/3 Чланова Скупштине.
Уколико предсједник не сазове Скупштину у року од 30 дана од дана пријема захтјева, Скупштину могу сазвати подносиоци захтјева. У том случају сазивачи су обавезни припремити материјал за сједницу и обезбиједити услове за нормалан рад Скупштине.
Скупштина се сазива писменим путем најмање седам дана прије њеног одржавања.
Члан 23.
Скупштина пуноважно одлучује ако сједници присуствује натполовична већина Чланова. Одлуке се доносе натполовичном већином гласова присутних Чланова, осим у случајевима из Члана 21. став 1, 2 и 3, када се за одлуку мора изјаснити већина укупног броја Чланова Скупштине.
У случају да Скупштина нема одговарајући кворум за пуноважно одлучивање, сједница се одга|а и заказује нови термин. Ако ни у поновљеном термину не буде кворума, Скупштина може пуноважно одлучивати ако јој присуствује најмање 35% Чланова.
ОПШТИНСКИ ОДБОР
Члан 24.
Општински одбор руководи радом Одбора измећу сједница Скупштине. Чланове Општинског одбора бира Скупштина из реда најви|енијих Чланова.
Кандидате за Чланове Општинског одбора предлаже постојећи Општински одбор. Коначну листу кандидата утвр|ује Скупштина након проведене расправе.
Општински одбор има 7 Чланова.
Поступак предлагања, расправе и избора поближе се уре|ује Пословником о раду органа Одбора.
Члан 25.
Општински одбор:
1. бира потпредсједника из реда Чланова Општинског одбора и именује секретара на приједлог предсједника,
2. припрема и предлаже измјене и допуне Статутарне одлуке и других аката које доноси Скупштина и доноси акте из своје надлежности,
3. спроводи политику, одлуке и закључке Скупштине,
4. брине се о прово|ењу програмских активности Одбора,
5. подноси Скупштини извјештај о финансијском пословању, приједлоге финансијског плана, извјештаја о раду, програма рада и других годишњих докумената,
6. управља имовином Одбора,
7. рјешава молбе, жалбе и приједлоге Чланова,
8. формира одјељења, секције, комисије и друга радна тијела,
9. одлучује о додјељивању награда Члановима,
10. обавља и друге послове које му одреди Скупштина.
Општински одбор је одговоран Скупштини.
Члан 26.
Општински одбор ради у сједницама, у складу са одредбама Пословника о раду органа Одбора. Сједнице се одржавају према потреби, а најмање два пута годишње.
У случају смрти, болести,, неактивности или неких других оправданих разлога, Општински одбор, у току мандантног периода, може до наредне скупштине да именујуе три Члана Општинског одбора и једног Члана Наџорног одбора.
Члан 27.
За изразито показану активност и резултате на остваривању програма, као и посебан материјални допринос остваривању циљева и задатака, Општински одбор може додјељивати појединцима и правним лицима јавна признања у виду писмене захвалнице, значке, књиге са посветом и друга признања која установи.
НАДЗОРНИ ОДБОР
Члан 28.
Надзорни одбор има три Члана које бира Скупштина. Скупштина бира и предсједника Надзорног одбора. Надзорни одбор прати и контролише:
1. законитост рада и примјену општих аката,
2. материјално-финансијско пословање,
3. употребу и коришћење опреме и инвентара,
4. вођење евиденције Чланова, плаћања и расподјеле Чланарине.
Надзорни одбор писменим извјештајем упознаје органе Одбора о неправилностима у раду и пословању и предлаже мјере за отклањање уочених недостатака.
Надзорни одбор сједнице одржава према потреби, а обавезно једанпут годишње. Сједнице сазива предсједник самоиницијативно или на захтјев Општинског одбора, Скупштине или Члана наџорног одбора. О раду на сједницама води се записник, а одлуке се доносе већином гласова Чланова Одбора. Наџорни одбор је одговоран Скупштини.
ПРЕДСЈЕДНИК ОДБОРА
Члан 29.
Предсједник Одбора:
1. представља и заступа Одбор у правним стварима
2. руководи радом органа Одбора,
3. потписује акта која доносе Скупштина и Општински одбор,
4. наредбодавац је у извршењу финансијског плана,
5. са потпредсједником и секретаром координира рад органа и тијела Одбора.
Предсједник Одбора је уједно предсједник Скупштине Општинског одбора.
СЕКРЕТАР ОДБОРА
Члан 30.
Секретар Одбора:
1. брине о законитости рада органа Одбора,
2. учествује у припремању сједница,
3. припрема нацрте материјала које разматрају Скупштина и Општински одбор,
4. извршава одлуке и закључке Општинског одбора и стара се о спрово|ењу закључака и одлука Скупштине,
5. обавља административно-техничке и благајничке послове,
6. чува печат Одбора и рукује њиме,
7. брине се о рационалном трошењу средстава,
8. обавља и друге послове које му одреде органи Одбора и предсједник Одбора Секретар је, у правилу, запослен у Друштву са свим правима и обавезама које проистичу из тог статуса.
Члан 31.
Мандат Чланова органа Одбора је четири године.
ИМОВИНА ОДБОРА
Члан 32.
Имовину Одбора чине добровољни прилози и поклони који имају новчану вриједност, финансијска средства из буџетских дотација и пореза, субвенције и уговори са физичким и правним лицима, приходи од камата, дивиденди, добити од капитала, закупнина, хонорара и сличних извора пасивног прихода, приходи стечени путем остваривања циљева и активности Друштва, Чланарина и остали приходи остварени законитим коришћењем имовине и средстава Одбора.
Новчана средства Одбор води код банке у мјесту сједишта.
ЈАВНОСТ РАДА И ПРЕСТАНАК РАДА ОДБОРА
Члан 33.
Рад Одбора је јаван. Акти Одбора доступни су јавности и могу се објављивати у средствима јавног информисања, као и публикацијама Одбора.
Члан 34.
Одбор престаје са радом на основу одлуке Главног одбора у смислу чл. 18. Статута Друштва или на основу правоснажне одлуке надлежног суда или државног органа у складу са законом, те на основу одлуке Скупштине Одбора. Уколико Скупштина није у могућности да се састане, одлуку о престанку рада доноси Општински одбор и о томе обавјештава Главни одбор.
Члан 35.
У случају престанка са радом сва имовина даје се на коришћење институцији коју одреди Скупштина Друштва.
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 36.
Сагласност на Статутарну одлуку као и на избор предсједника Одбора даје Главни одбор Друштва.
Члан 37.
У случају неусаглашености неке од одредби Статутарне одлуке са Статутом Друштва, примјењиваће се одредбе Статута Друштва.
Члан 38.
Аутентично тумачење одредби Статутарне одлуке даје Општински одбор. Одлука ступа на снагу даном доношења.
Предсједник одбора